Safija bint Hujej

 

Safija bint Hujej ( 610 - 670) je bila jedna od supruga poslanika Muhameda. Bila je Jevrejka iz plemena Benu Nadir, zarobljena u vojnom pohodu Muslimana na to pleme, nakon što je pleme Benu Nadir prekršilo ugovor o nenapadanju, za vrijeme "bitke na Jarku". Tada je imala 17 godina.

 

Safija je rođena u Medini, otac joj je bio Hujej ibn Ahtab, vođa jevrejskog plemena Benu Nadir. Njena majka Bara bint Samuel je bila iz jevrejskog plemena Benu Kurejze. Kada je pleme Benu Nadir protjerano iz Medine 625. godine, njena porodica je preselila u Hajber, oazu blizu Medine. Njen otac i brat su otišli u Meku da bi se pridružili Mekanskim 

politeistima u napadu na Medinu.

 

Obzirom da su Jevreji iz plemena Benu Kurejze imali ugovor o nenapadanju sa Muslimanima, time je prekršen taj ugovor, i nakon završene vojne kampanje Mekanaca na Muslimane, muslimani napadaju pleme Kurejze.

U tom napadu je ubijena većina muškaraca tog plemena, a među njima i otac i brat Safije bint Hujej. 627 ili početkom 628 godine, Safija se udaje za Kinana ibn El-Rabi, računovođu plemena Benu Nadir, tada je imala oko 17 godina.

 

Prema jednoj priči, ona je jednog dana mužu ispričala san koji je imala prethodne noći u kome je vidjela puni mjesec kako pada u njenoi krilo, iznenada, nakon što je muž čuo njen san, jako je udario, jer je protumačio taj san kao njenu udaju za Muhameda. Nakon toga je se rastala od Kinana.

 

Prema Buhariji, nakon osvojenja Hajbera, Muhamed je predstavio i ponudio Islam Safiji, što ona prihvata. Nakon toga je zaručio i oženio. Neki moderni učenjaci navode da je razlog Muhamedove ženidbe Safijom bio taj, što je Safija bila jedini preživjeli član vladarske porodice iz plemena Benu Nadir, i da bi time sačuvao tu porodicu i produžio joj opstanak. Međutim, za svoga života, Safija nije rodila djecu Muhamedu. Uprkos njenome konvertovanju na Islam, ostale supruge poslanika Muhameda su joj prebacivale radi njenog jevrejskog porijekla Međutim, prenosi se da joj je Muhamed često isticao to kao dobru osobinu, i navodi se da joj je jednom prilikom rekao:

 

 “Zašto plačeš?”

Ona reče: “Čula sam da Aiša i Hafsa o meni loše pričaju i govore: “Mi smo bolje od Safije.” On reče: “Zašto im nisi rekla, kako da budete bolje od mene, kada mi je otac Harun, amidža Musa a muž Muhammed?!” 

كما اتفق هذا مع أم المؤمنين صفية بنت حيي، إذ دخل النبي صلى الله عليه وآله وسلم عليها وهي تبكي، فقال لها: «ما يبكيك؟ قالت: بلغني أن عائشة وحفصة تنالان مني، وتقولان نحن خير من صفية؛ قال صلى الله عليه وآله وسلم: ألا قلت لهن كيف تكن خيراً مني، وأبي هارون، وعمي موسى، وزوجي محمد.

(Bilježi ga Tirmizi, preko Kenane, Safijinog roba, a bilježi ga Ibn Abdulbir u Safijinoj biografiji u El-Isti'abu. Ibn Hadžer u El-Esabetu isto u njenog biografiji. Šejh Rešid Rida u El-Menaru, 12/589, kao i drugi prenosioci predaja.)