Ebu Zerr (ra)

 

Ebu Zerr je u vrijeme dzahilijjeta govorio: "Nema bozanstva sem Allaha." On nikad nije obozavao kipove, bio je cetvrta ili peta osoba koja je primila islam.

(El-Tabekatul-Kubra 4, str. 222, Usdul-Gabe 1, str. 301, "Kl-Isti'ab, El-Isabe)

 

Poslanik sallallahu alejhi ve alihi ve sellem, je o njemu rekao:

"Na zemlji nema istinoljubivijeg covjeka od Ebu Zerra." [El-Buhari 2, Bed'il-halk Menakibu Ebi Zar; Musned Ahmed ibn Hanbel 2. str. 163]

 

Belazuri piše:

"Nakon Osmanovog dolaska na vlast i njegovog poklanjanja dijela narodnog blaga Mervanu ibn el-Hakemu (od Emevija) te njegovom bratu Harisu ibn el-Hakemu 300 000 dirhema i Zejdu ibn Sabitu 100 000 dirhema, Ebu Zerr je upoorno citirao kur'anski ajet:

"O vjernici mnogi svecenici i monasi doista na nedozvoljen nacin tudja imanja jedu i od Allahova puta odvracaju i onima koji zlato i srebro gomilaju i ne troše ga na Allahovu putu navijesti bolnu patnju ... ." (At-Tavbe : 34)

 

U vezi s tim izmedju njega i Osmana je nekoliko puta došlo do rasprave tako da mu je Osman naredio da napusti Medinu i ode u Sam. U Samu, Ebu Zerr se protivio mnogo cemu od onoga sto je Muavija cinio. Muavija mu je poslao 300 dinara na što je on rekao: "Ako je ovo moja placa, koju ste mi ove godine bili uskratili, uzet cu je, ako ne, ne treba mi." Muavija je za sebe u Damasku sagradio palatu Hadra, a Ebu Zerr mu je rekao: "Ako si ovu palatu sagradio od Bozijih sredstava, iznevjerio si, ako si je sagradio vlastitim sredstvima, pretjerao si (pocinio si israf-pretjerivanje u trošenju)."

 

Ebu Zerr je nekoliko puta rekao:

"Tako mi Allaha, ucinio si djela koja ja ne prihvatam, tako mi Allaha nema ih ni u Knjizi Bozijoj, niti u sunnetu Poslanikovom sallallahu alejhi ve alihi ve sellem. Tako mi Allaha, vidim da istina nestaje, a laz ozivljava i vidim kako se istinoljubivi u laz utjeruju i vidim bogatstvo bez bogobojaznosti ... ." [Ensabul ešraf 5, zivotopis Osmana]

 

Muavija je u jednom pismu izvijestio Osmana o trenutacnom stanju u njegovoj pokrajini. Osman je, takodjer, poslao jedno pismo Muaviji u kojem mu izmedju ostalog kaze: " ... Dzunduba (Ebu Zerra) stavi na što suroviju divlju jahacu zivotinju i pošalji ga u pravcu Medine."

Muavija je jednom od svojih podanika naredio da ga danonocno (bez ikakvog odmaranja i na udaljenosti od nekoliko stotina kilometara) odvede do Medine.

[Ensabul ešraf 5, zivotopis Osmana]

 

Kada je došao u Medinu, Ebu Zerr je govorio Osmanu:

"Djecu upošljavaš na odgovorne poslove a svoje rodjake štitiš. Potomke Tuleka'a (zarobljeni mekkanski mušrici, koje je Poslanik prilikom oslobadjanja Mekke, iz samilosti pustio na slobodu, kao što je Ebu Sufjan, Hind, Muavija, ...) sebi priblizavaš."

 

Osman ga je protjerao u pustinju Er-Rabze gdje je ostao sve dok nije umro.

[Ensabul ešraf 5, zivotopis Osmana]